racunarske mreze

Подела рачунарских мрежа
2015/03/06,10:01
ТОПОЛОГИЈЕ РАЧУНАРСKИХ МРЕЖА
Топологија рачунарске мреже настаје геометријским уређењем веза и чворова који чине мрежу.
Основне топологије у дифузним мрежама су:
- топологија магистрале (бус топологy)
- топологија прстена (ринг топологy)
- топологија звезде (стар топологy)
и хибридне топологије која настају комбинацијама основних топологија.
Топологија магистрале подразумева повезивање свих чворова појединачно на магистралу преко које се
успоставља комуникација међу њима. Примери реализације овакве топологије су мреже 10БАСЕ5 и 10БАСЕ2 тј
мреже стандарда ИЕЕЕ 802.3 и 802.3а.
Топологија прстена подразумева повезивање сваког чвора са два суседна тако да повезани чворови чине
прстен. Пример реализације овакве мреже је ИБМ Токен Ринг мрежа или по њој развијена мрежа стандарда ИЕЕЕ
802.5.
Топологија звезде подразумева повезивање свих чворова на централни чвор. Примери реализације мрежа са
оваквом топологијом су све модерне Етхернет мреже од 10БАСЕ-5, 10БАСЕ-Т, преко 100БАСЕ-ТX, 100БАСЕТ2
до тренутно најбржих 1000БАСЕ-Т мрежа које користе УТП каблове и разводне уређаје (хуб), комутаторе
(сwитх) или рутере (роутер) као централни чвор.
Основне топологије у мрежама од тачке до тачке су:
- топологија са потпуним повезивањем
- топологија са непотпуним повезивањем
Топологија са потпуним повезивањем подразумева повезивање сваког чвора у мрежи са сваким. У пракси би то
значило да у мрежи од н рачунара сваки рачунар мора да има н-1 портова и мрежа мора да има 0.5*н*(н-1) веза
што би било апсолутно неекономично.
Топологија са непотпуним повезивањем (масх) подразумева да до сваког чвора постоје бар две путање.
Практично је неопходно мање портова на рачунарима и мање веза међу њима него у топологији са потпуним
повезивање, а у случају прекида једне везе у сваком тренутку је обезбеђена бар још једна алтернативна.
 
 
 
 
ВЕЛИЧИНА МРЕЖЕ
У зависности од простора који покрива, рачунарске мреже можемо поделити на:
- локалне мреже (ЛАН – Лоцал Ареа Нетwоркс)
- регионалне мреже (WАН – Wиде Ареа Нетwоркс)
Локална мрежа је просторно ограничена на једну просторију, граду или више зграда. Може се састојати од два-три
рачунара па до више стотина рачунара обично у власништву једне компаније, организације или појединца.
Регионална мрежа покрива велику географску област – читав регион, државу, континент. У овим мрежама се користи
опрема провајдера телекомуникационих услуга која је знатно бољих карактеристика него она у локалним
мрежама.
 
racunarske mreze
2015/02/06,08:42

Računarska mreža je pojam koji se odnosi na računare i druge uređaje koji su međusobno povezani kablovima ili na drugi način, a u svrhu međusobne komunikacije i deljenja podataka.

U računarskoj mreži osim računara mogu biti i habovi (razvodnici), svičevi (skretnice, komutatori) i ruteri (usmerivači). Različite tehnologije mogu se koristiti za prenos podataka s jednog mesta na drugo, uključujući kablove, radio talase i mikrotalasni prenos. Veza između dva računara koji dele svoje resurse može da se nazove računarskom mrežom.

Džordž Stibic i Semjuel Vilijams napravili su Complex Number Computer, računar koji je imao 400 telefonskih releja i bio je povezan s tri teleprintera, prethodnika današnjih terminala. Prvo prenošenje instrukcija između računskih mašina bilo je 1940. godine kada je Stibic iskoristio tele-mašinu za kucanje (TTY), pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K sa Univerziteta Dartmot u Nju Hempširu na Complex Number Calculator u Njujorku, a rezultate je primio istim putem.

Tek 1964. godine stvorena je mašina sa deljenim vremenom sa priključenim terminalima. Kompanija Zenit je napravila prvi komercijalni proizvod koji je koristio integrisano kolo - slušni aparat. Američko udruženje za standarde usvojilo je ASCII kod kao standardni kod za prenos podataka.

J.C.R. Liklider i Lorens Roberts pokrenuli su u okviru Agencije za napredne istraživačke projekte novi program (ARPA), za koji je Robrts objavio celokupni plan 1967. godine - tzv. ARPAnet, prvu računarsku mrežu sa komutiranjem paketa. Prvi komutatori bili su procesori interfejsnih poruka (IMP). Prvi IMP komutator instaliran je na Univerzitetu UCLA, 1969. godine. Ovo je bio predak Interneta. Prvi program za elektronsku poštu napisao je 1972. Rej Tomlinson iz kompanije BBN.


ARPAnet je bio zatvorena mreža, kojoj je moglo da se pristupi povezivajem sa IMP komutatorom. Tokom sedamdesetih godina javljaju se mreže sa komutiranjem paketa, kao što su:

  • ALOHAnet
  • Telenet
  • Cyclades
  • Tymnet
  • SNA (IBM-ova mreža)

Broj mreža se neprestano povećavao. Za opis povezivanja povezivanja mreža počeo je da se upotrebljava termin interneting (internetting).

Mreža ARPAnet je devedesetih godina prestala da postoji, NSFNT dobija ulogu mreže okosnice koja je povezala regionalne mreže u SAD i nacionalne prekookeanske mreže. Najvažniji događaj je pojava WWW-a (World Wide Web)), koji je internet učinio dostupnim milionima ljudi širom Zemlje.


 

Čestitamo
2015/02/06,08:39
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu